Jednog jutra Filip je došao u vrtić sa vešću da je na putu do vrtića video povređenu pticu… Pticu smo doneli u vrtić i razmišljali kako da joj pomognemo…???
Deca su predlagala da pozovemo veterinara,a na moje pitanje kako da nađemo broj telefona Nikola je rekao da on ima broj. Pozvali smo Nikolinu mamu Anu, dala nam je kontakt veterinara i ponudila da pticu preveze, ako je potrebno.
I roditelji dece iz drugih grupa su se interesovali i nudili pimoć.
Pomoć smo pronašli u Zavodu za zaštitu prirode, u komšiluku . Nikola je bio vrlo srdačan, došao je i odneo pticu da brine o njoj. Pozvao nas je da dođemo u posetu, a u međuvremenu nam je javljao da je ptica dobro, da je od velike tražila hranu, a onda je i sama naučila da jede.
Došao je dan kada smo krenuli u našu PRVU šetnju, u posetu našoj ptičici.
Osim naše ptice, videli smo redovnu postavku i mnogobrojne životinje .
Bila je to divna avantura. Svi smo bili presrećni i prepuni utisaka.
